Pitanje nakon kog su u većini slučajeva sledile kazneno-vaspitne mere izražene kroz fizički kontakt roditeljskog dlana/pruta/kaiša/varjače i mog dupeta, ređe obraza. Te batine mi uopšte ne bi teško pale ( verujte mi ) da su se roditelji bar jednom potrudili da mi objasne zašto mi je zabranjeno da samo njima uputim to "neću", a u drugim prilikama ne. Naravno, kad čovek odraste shvati da baš nije lepo odbijati poslušnost ruci koja te hrani, ali do tada se "popilo" dosta batina za raznorazne gluposti.
- 'Ajde da ručaš.
- Šta ima za ručak?
- Grašak.
- Ne volim grašak. Neću da ga jedem!!!
- Je l' smeš da mi kažeš neću?!
Pljas, tras, bum, bam...- 'Ajde da pokupiš lišće.
- Juče sam ga ja skupljao. Danas je red na Milicu.
- Milica ti je sestra, zar ti nije žao da se muči?
- Nije mi žao. Neću da skupljam lišće!!!
- Je l' smeš da mi kažeš neću?!
Pljas, tras, bum, bam...
+
Pljas, tras, bum, bam. :)))
Mene boli kako si ga napisao.
I tako su nastale graškofobija i listofobija.
Krenule da naviru traume iz detinjstva, malo preuveličane, doduše, kako bi bilo interesantnije :)))
Dobra sam, dobra, počela sam i tebe da prepoznajem...