Samo je smrt siguran posao. Osim toga, ništa drugo se ne mora.
OK, obavezne su 2-3 vakcinacije i 8 razreda osnovne škole, ali još niko nije robijao zbog toga što je nepismen, čak naprotiv. Eventualno da se izvadi lična karta kada se napuni 18 godina. I vojska je ukinuta, ni to se više ne mora. Dakle, spala knjiga na tri slova.
E sad, ono što se ne mora, ali se očekuje od pojedinca: da ipak završi nešto škole, stekne prijatelja, da ume da ukuje ekser (čisto da dokaže da nije sakat
u ruke), nađe posao, oženi se, ostavi potomstvo - čisto da ima ko da ga sahrani (mada, ni to nije garancija).
E, da: ako se desi da ga negde pozovu čuturom - red je da se ode, jer to se
ne odbija.
Radnik: Izvinite, gazda, ako imate minut vremena... Ovaj, danas je 6-ti, a rekli ste mi da ću primiti platu do 1-og. Je l' možete da mi kažete kada će biti plata, pošto mi trebaju pare?
Gazda: Pazi, dečko, novi si ovde, pa da ti objasnim neke stvari: ja određujem kada je plata i kolika je plata, a dobićeš je kad ja procenim da si je zaradio. Sad, konkretno, firma je imala nekih nepredviđenih troškova; čim bude neka uplata dobićeš i ti. Je l' ti to jasno?
Radnik: Pa, jasno mi je, ali, ako smem da pitam, da li se ti "nepredviđeni troškovi" možda rimuju sa "hromirane felne devetnaestice" na Vašem audiju? Mislim, što se mene tiče - ne tiče me se, ali teško je ne primetiti.
Gazda: Alo, dečko, niko tebe nije ovde čuturom zvao, nego si se sam
prijavio na konkurs! Ovde si na probnom radu, bez ugovora, i ja tebi
ne dugujem ništa! Ako ti se ne dopada, vrati radno odelo i ključeve
od pikapa, nalevo krug i kapija!Radnik: Ako ćemo tako: kog pikapa?
