Kod naših starih vrlo poznata fraza koju najčešće upotrebljavaju kada neko ne želi da im učini neku uslugu. U njoj je toliko sadržana i velika količina emocije, tako da je ova rečenica uglavnom propraćena lupanjem nekog predmeta o pod, jer uglavnom dolazi kao posledica toga da nas je odbijanje, dotičnog ili dotične, toliko pogodilo u trenutku da nemamo kontrolu nad sobom.
:Baba uleće u kuću nervozo i lupa vratima:
-Pu! Ona kučka Milosava neće da mi pozajmi kilo sećera, a danas nam dolaze deca. Moram da pešačim do prodavnice da kupim, treba mi za štrudlu. Aaaa jeb za jeb, sira za pare!
:Deda, koji je zavijao cigaru do tog trenutka ispusti rizlu i duvan, lupi šakom od sto i reče glasom u kome je lako prepoznati autoritet:
to deda!
+++