Tipični srpski kompleks po kome se neostvarene želje projektuju na naslednike. Pritom se teret neuspele prošlosti lagodno prebacuje budućim generacijama. Najčešće je reč o komšijskim frustracijama.
- Slušaj, sine, kako ti gledaš na onu malu komšinicu?
- Na Katarinu? ...Priznaj ćale da ga još oštriš na njenu kevu...
- Pa znaš šta...al’da ne sereš mami... I leopard lipše na Kilimandžaro ako mu ’e pojilo daleko! Esi čit’o Hemingveja!
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
Bravo! +++