
Изјава којом даваоц рутински изражава минимални степен жаљења због насталог засера, истовремено отклањајући сваку сумњу да било шта намерава да учини поводом тога.
Жао му је, ал' га суштински заболе ћоше.
- Ти нас и ове године испаљујеш за море? Не могу да верујем. И прошле си нас заврн'о, ал' сам мислио да ћеш се ове исправити; кад оно ти опет...
- Јебем ли га...
- И овог лета си за два рока дао "цео" један испит!? Знаш ли да се паметан учи на туђој, глуп на својој а онај ко се ни на својој грешци не научи је је стварно...
- Јебем ли га.
- Твој најбољи ортак је 'ладно геј?
- Знам. Јебем ли га...
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Ja to pišem sa stav ljeno... :)
+
Haha, posljednji primjer je pokidao! +