
Универзални кривац када кажемо нешто што нисмо требали. Нисам хтио то рећи, то један дио мог ума прича из мене, нисам то ја. Излети нам нешто неприкладно па контрадикторно кренемо да се правдамо попут какве шизофрене особе.
- Јел ти изгледам дебело у овим хеланкама? Мало ми превише исцртавају доњи дио тијела а родила сам ево нема двије седмице.
- Па ако ћеш искрено, помало и изглед..
- Молим?!
- Ма то један дио ума говори из мене. Овај, не изгледаш душо. Не би се рекло уопште да си била трудна прије пар седмица
_______________________________________
- Не знам што се онај Пешић онако узјогунио јеботе. Ништа му нисам реко а он глуми неког ивл шефа.
- Па како тебра ниси, буквално је ушао на врата док си нам причао како је говно и како због њега ова фирма пропада. Све те чуо и нормално да ће да те шиканира сад.
- Ма то ми један дио ума био бола. Немам ништа против човјека.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.