Jede čovek 100 na sat. Grabi, gura sve ostale za stolom, mljacka, provlači viljušku kroz zube, nikad pored sebe nema manje od tri parčeta hleba, tanjir mu je uvek pun svega i svačega. Prema hrani se ponaša nasilno kao da će da pobegne iz tanjira.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
:+D, I jede kao da je u zatvoru (u brzinskom smislu).
:+D, I jede kao da je u zatvoru (u brzinskom smislu).
Sve je dobro dok se ne saginje :o)
Samo mu kaš:Neće ti pobeći!