Изрека која објашњава потешкоће људи када се нађу у ситуацији да изгубе нешто од чега су, метафорички и условно речено, „зависни“, небитно да ли се ради о свакодневној рутини, блиској особи или можда предмету.
Гокси: „Јој, бре, брате, променио сам онај мој кревет после десет година... „не знам“ још да спавам на овом новом... навикао сам се некако на стари, требаће ми времена да то променим!“
Мики: „То је сасвим нормално, синак, немој ништа да те брине... па не кажу за џабе једна навика, триста одвика!“
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.