Profesor/Asistent/Nastavnik (zaokružiti odgovarajuće) koji te zakine za prolaz ili veću ocjenu na jednom bodu na ispitu/kolokvijumu/testu (zaokružiti odgovarajuće).
U stvari, ne odnosi se to samo na gorepomenute. I u životu imaš tonu jednobodaša, ljudi koji će ti zbog jedne male, majušne, skoro nevidiljive, "teži nuli" sitnice, odstraniti sve dosadašnje uspjehe koje si postigao. Šta se to njega tiče da li si ti dobio tri Nobelove nagrade iz fizike, ostvario uspjeh u otkrivanju Higsovog bozona ili da li si shvatio na čemu se zasniva Osnovni model, ako ne znaš da sila masi daje ubrzanje. A ne shvata da je to, između svega ostalog, možda bio samo trenutak slabosti moždanih ćelija da pošalju impuls gdje treba, kad treba. Ko zna.
Kako god, pičke su jedne neopisive, što ljude za najmanje sitnice obore ko PVO.
- Dakle kolega Šarenoviću, vi imate ovde 74 boda, i to vam je sedmica. Jeste li vi zadovoljni time?
- Pa vidite profesore, ja sam se... ovaj... nadao da biste možda... mogli da mi... znate već, poklonite taj jedan bod, da ostvarim pravo na stipendiju.
- Ah kolega, ne mogu to da učinim, meni je strašno žao, ali znate kakva su pravila.
- Ali profesore, šta da radim sa majkom i tri mlađe sestre kod kuće, koje žive od moje stipendije?
- Ne znam kolega, to je vaša stva..
- Da vas pitam nešto profesore. Imate li vi braće i sestara?
- Kakvo je to...
- Pitam vas, imate li braće i sestara?
- Nemam, ali ne vidi...
- Nemate, dakle jedinac ste?
- Kolega, molim vas...
- I vi ste gradsko dete? Odrasli u stanu, roditelji skupa, sve super, bleja pred zgradom, ovo ono?
- Da, jeste, tako je, ali ja...
- Znate li možda kako je kad vam priđe neko i traži vam dinar, jer mu samo taj jedan dinar treba da može hleb da kupi da podeli sa svojom porodicom i da je taj hleb jedino što će jesti taj dan?
- Kolega, vi mislite da sam...
- Znate li profesore, kako je kad vam majka priđe i pita:"Kako ide fakultet taj sine? Je l' ti teško? Uči sine, da bude nešto od tebe!" I mučiš se i radiš i gledaš kako ti život promiče pred očima dok ti rezultat kaže da ti nedostaje samo jedan bod da sve to opravdaš. NE! Jer ste diplomu, kao što svi znamo pokupili na Megatrendu.
- Molim vas...
- Jeste, svi smo čuli tu priču. Nije teško kupiti diplomu, a i vaša predavanja su... šta? Čitate sa slajdova, a kad vas neko pita za objašnjenje, kažete da pitamo asistenta? Stvarno! Znate šta? Da se nosi sve ovo. Odo' na brentu ili u šumu k'o čoek, da se ne mučim ovde sa vama. Tamo mi bar neće reći da promenim motorku kad mi pukne jedan zub na njoj.
- Indeks kolega. Dobili ste deset. Čestitam. Odavno se niko tako nije usprotivio na času. Odavno nisam čuo bolji govor. Svaka čast kolega, da li želite da budete asistent?
PAUZAAA
- Zar već? Au, al smara ovo sa studentarijom.
- Ma ćuti, ti igraš studenta, ja profesora, znaš koliko pljuješ iz usta. Ne moram da se kupam kad dođem kući lololo
- Ajmo, kafa čeka. Reditelj ne daje pauze tako često, požuriteee...
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Интерресантна. Има баксуза, шташ +
Ма ћути, тјера ме један опасно...