Jednoj ženi

Giterski kvlt instrumental Zlatka Manojlovića, kojim počinje noćni program na Radio Beogradu 1. Neki minut pre dvanaest sati, spiker da filozovski osvrt na stvari koje su obeležile taj dan, u pozadini lagano kreće organa, i par sekundi pre nego što mu ga Zlatko da po gitari kaže nešto kul, a onda se iskljuci i pusti ga da nas udari pravo u slepoočnice.
Jedna jedina poznata pesma koju je taj ćelavko uradio, ali kakva...
Kada si je kao klinac jedne letnje noći dok ti je vrućina smetala da zaspis, okrećući se u krevetu, na babinom tranzistoru prvi put čuo i obratio paznju na nju, preko vremena si kad si imao izlaz u grad do 12 sati i slušao je kroz otvoren prozor buregdžijske radnje žureći da ne zakasniš, pa noći dok si učio da poraviš ocenu a kasnije za ispite. Dežurstvo u vojsci, noćne smena na portirnici, besane noći provedene radeći nešto što mora da bude gotovo za ujutru.
A onda si se dohvatio kola, kombija ili kamiona, i nekako uvek oko dvanaest sati, sam kao vuk, očajnički šaflujući po groznim lokalnim stanicama sa reklamama za pečenje sa panja, naletao na Beograd 1 i na tu pesmu i odjedanput, i noć, i loš put, i panduri sa radarima, i Mrkonjić svi su mogli da stanu u red da ti popuše.. A onda kada te život otera u pečalbu, i kada ti uz grlo krene ona prva DEBELA gastarbajterska knedla, a ti nadješ neki stari radio koji ima SW nadješ stanicu, sačekaš dvanest i osetiš da je sve još tu, i tvoja kuća i grad i šuma,i rakija u podrumu i alat u radionici, i puška i redenik zaključani u ormanu sve je tu i ti si opet zajedno sa njima. Sve je u redu, ali ti iz nekog razloga opet dodje da zaplačeš.