Постоје гомилу ствари које би смо желели да урадимо макар једном у животу. Постоје гомилу лепих и ружних ствари које су нам се десиле или које ће нам се десити и које се између осталог, дешавају само једном у животу. Исто тако постоје и ствари због којих нас је срамота што их још никад нисмо урадили, па смо у стању да слажемо да смо то урадили, макар само једном у животу. Постоје такође и ствари које смо гомилу пута урадили, али је у том тренутку, (јер је просто немогуће слагати да никад нисмо), некако најреалније рећи да јесмо то урадили, али само, једном у животу.
Е жеља ми је да једном у животу спавам са мелескињом, па после могу и да умрем!
Сине само ми реци да се мајка не брине, да више ону траву не пушиш?1
-Ма наравно да не пушим, их шта ти је. Ја сам то само једном у животу пробао, и реко сам више никад!
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Лажеш кеву, није те срамота :)))
Штета за бедан скор...