Jednom

Lažov:Jednom sam ja sa malom bio u šumi, znaš ono sav srećan biće hopa -cupa i te stvari kad ono ispred nas iskoči medved,ogromna mrcina, ma evroligaški centar.Kažem ja maloj da se skloni u stranu i krenem u borbu sa medvedom.Prsa o prsa, jedan na jedan, mano a mano.On krene na mene,ja se izmaknem, on mene kandzom po ledjima, ja njega aperkatom.On kandza, ja aperkat, on kandza, ja aperkat i tako u krug.Ja počeo da krvarim, vidim nema šale.Mala se sa strane napal'la, ma biće seksa samo da ga prebijem.Ja krenem na njega, on se prepadne i oklizne, udarim ga dva-tri puta u pleksus, a on izduva k'o balon brate.Složim mu dve tri disciplinske uz uši, a on pobeže glavom bez obzira,plače, suze roni.Ma razbio sam ga k'o kineski porculan.Mala odma' skida gaće i viče oplodi me junačino moja.Da ti ne pričam šta je bilo posle.

Verni slušalac:Ma nema potrebe junačino moja.

Lažov:Jednom isto tako...