реченица која своје најблиставије тренутке доживљава у јануару и фебруару(децембар не јер тад мислимо на дочек нове године).кад пада снег то је готово неизбежна реченица(или мисао).уз њу обично следи описивање горепоменутог годишњег доба или списак активности које планирамо да радимо током лета(а које вероватно нећемо урадити).
-брате,једва чекам лето
-аа,и ја
-замисли сад,блејимо,пијемо пиво,шорц,папуче и боли нас уво
-да,и мајица преко рамена
-како неко може да воли зиму,није ми јасно
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Da, a leti vicemo "Jbt jedva cekam zimu, ubi me ova vrucina" (40c u hladu) :D
никад нисмо задовољни...