Pitanje od kojeg čoveku može da se digne kosa na glavi, ako ga preozbiljno shvati. Zapatilo se iz onih debilnih reklama za Orbit žvake, gde (uglavnom) devojka iz pakovanja redovno vadi dve dražeje (tako se beše to zove) i sa osmehom na licu trpa ona sranjca u usta. Jasno je da istog trenutka Orbit počinje da deluje, bakterije umiru, karijes se povlači, a zubi su vam beli kao da ste umesto žvake upotrebili Aće. Baš kao na reklami.
Vremenom se taj trenutak iz reklame u stvarni život preneo u formi pitanja i to najčešće kao dobra zajebancija u društvu. Razlog je jednostavan. Izvadili biste pakovanje žvaka pred društvom, željni svežeg daha. Kao i svaka lepo vaspitana individua ponudili biste i druge i tada bi vas dočekalo pitanje iz naslova definicije. Naravno, možda ste ih ponudili iz čiste kurtoazije nadajući se da niko neće uzeti, ali onda ste stvarno govno od čoveka. Ako su pak vaše namere časne, drugari će prihvatiti ponuđeno uz neizbežno pitanje ''Jel' daješ k'o na reklami''.
U globalu imate dva izbora. Ograničiti samo na jednu žvaku ili biti široke ruke. Ako su vam ortaci zajebanti po prirodi (a koji pa nisu), može se desiti da svi požele baš dve. Moguće je da to proizvede određeni otpor kod vas, ali ako se vodite maksimom kad je beg bio cicija prežalićete pakovanje i drage volje svima dati po dve dražeje, a pitanje će sačekati sledeću priliku i ''žrtvu''.
Cvele: E što mi je legao ovaj šiš, ko budali šamar. Sad još samo žvaku da tutnem u usta i ubijem malo ovaj luk. Hoće neko žvaku ljudi?
Žare, Paki i Kiza horski: Može.
Cvele: Evo uzmite.
Žare, Paki i Kiza: Jel' daješ k'o na reklami?
Cvele malo teška srca: Baš sva trojica hoćete po dve?
Žare: Naravno.
Paki: Mnogo sam luka nabio u ćevap druže, muči me gorušica.
Kiza: I mene isto.
Cvele kapitulira sa osmehom: 'Ajde jebi ga, kad je beg bio cicija. Evo vam po dve, zadavili se da bog da.
