Питање које се намеће само по себи приликом сусрета са необјашњиво дугом колоном људи који веома стрпљиво чекају на нешто.
- Шта чекају сви ови људи?
- Немам појма! Нисам видео оволику колону од новембра 2009. када је народ формирао километарски ред за целивање мошти патријарха Павла.
- Можда је ред за пензије ...
- У 22:27? Тешко!
- Да није умро Амфилохије?
- Ма јок, па чули би! А и не би била толика гужва ...
***
- Госпођо, извините на сметњи, занима нас шта чекате? Какав је ово ред? Јел' се нешто дели бесплатно?
- Не, чекамо ред за шиш-ћевап!
- Колико кошта?
- 140 динара а вреди сваку пару. Да се нешто дели џабе не би људи мирно стајали, било би као ономад са трешњама ...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Svak čast....ti dereš defke +
Полудела данас од неспавања :)
Imam i ja jednu sličnu. Makar na prvi pogled...
http://vukajlija.com/dan-kada-se-nesto-deli-dzaba/344701
++