
Питање које се намеће само по себи приликом сусрета са необјашњиво дугом колоном људи који веома стрпљиво чекају на нешто.
- Шта чекају сви ови људи?
- Немам појма! Нисам видео оволику колону од новембра 2009. када је народ формирао километарски ред за целивање мошти патријарха Павла.
- Можда је ред за пензије ...
- У 22:27? Тешко!
- Да није умро Амфилохије?
- Ма јок, па чули би! А и не би била толика гужва ...
***
- Госпођо, извините на сметњи, занима нас шта чекате? Какав је ово ред? Јел' се нешто дели бесплатно?
- Не, чекамо ред за шиш-ћевап!
- Колико кошта?
- 140 динара а вреди сваку пару. Да се нешто дели џабе не би људи мирно стајали, било би као ономад са трешњама ...
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Svak čast....ti dereš defke +
Полудела данас од неспавања :)
Imam i ja jednu sličnu. Makar na prvi pogled...
http://vukajlija.com/dan-kada-se-nesto-deli-dzaba/344701
++