
Вероватно најиритантније питање које може бити упућено, а које се увек поставља од стране старијих малој деци. Оно је универзално, безвремено, опстаје упркос свему и јавља се у свим приликама без изузетка ( рођендани, славе, свадбе, сахране).
Није искључено да је ова мантра у ствари дубоко уврежени низ речи у људској подсвести и да је као такав преживео од настанка нашег до данас, јер упркос свему траје и не показује знакове старења и изласка из говора, а да ће се у даљој будућности показати као лозинка за откривање мистерије настанка божије честице.
Рођендан, сунчан дан, деца трче по дворишту, играју се, долази стриц налази слављеника, подиже, љуби у образ, тутне му паре у џеп и изговара: него реци ти мени јел те слушају ови...
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
NIje loćikavo!
VRATI MI ONU DEFINICIJU CIKLO