Pitanje upućeno čoveku koji upravo tu radi, sa više nego uočljivom uniformom fluorescentne boje i istaknutom karticom sa imenom na istoj, a koje je došlo od strane ljubopitljivog potrošača. Zvuči kao provokacija, ali u stvari je samo imbecilni način uvoda u dijalog sa prodavcem.
-Izvinite, jel Vi radite ovde?
-Ne, ušunjao sam se u garderobu uspavao Aleksandra, maznuo mu uniformu i karticu sa imenom. Šta je sledeće uletećete u zgradu u plamenu i pitati vatrogasca " A izvinite, jel' vi radite ovde?"!???
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Valja pitati ponekad..tako ja pre neki dan u Maksiju uvalih nekom liku probušeno kiselo mleko samo zato što je nosio crveni duks. Kaže mi: "Nema problema, zameniću ti, ali ja ne radim ovde".
nije ti loše ovo
haahaha nato