Beli konj je pojeo crnu kralicu i bilo mu je žao. Ali crna kraljica je bila zla i ona bi njega pojela da nije on nju.
Beli konj je pojeo i dva bela pešaka, belog lovca i belog topa. Bilo mu je žao. Oni su ga voleli i bili dobri prema njemu. Sve je hteo da objasni njihovom navodnom zaverom protiv njega. Ponekog bi i ubedio u to, ali on sam nije uspeo da poveruje. Zbog toga se osećao loše. Padalo mu je na pamet da nešto sa njim nije u redu.
Na kraju ga je pojeo drugi beli konj. Dok je odlazio sa table više ga je bilo žao figura koje je pojeo nego svog života. Ali više ga je bilo žao crne kraljice nego belih figura koje su ga volele. Što se više udaljavao od table, više je shvatao da je bolestan i proklinjao sve bele figure na stolu, jer mu nisu pomogle da se leči.
