
Фраза упућена најчешће од стране неког старијег рођака, и сл., којег после 3 године срећемо на два минута, а и то нам је сувишно, јер их многе мрзимо из дубине душе, а трпимо само из љубазности. Типично спрски:
:ходаш улицом, примећујеш га, али пошто не желиш да се јавиш, брже боље вадиш телефон, бленеш у њега, али касно, спазио те, па се из пристојности јављаш први:
- О, добар дан... :невољним гласом:
- Ооооо ђе си Љубомире, како си, шта радиш?
- Мирољуб...
- Ааа, ја, ја, па јеси добар Љубомире?
- Их...
Izraz na koji jednostavno nema odgovora jer sta god da kazete biće glupo.
Lik 1:EE ćao brate!
Lik 2 :EE desi.
Lik 1:Jesi dobar? :D
Lik 2: .......Pa ono...jesam
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.