Fraza upućena najčešće od strane nekog starijeg rođaka, i sl., kojeg posle 3 godine srećemo na dva minuta, a i to nam je suvišno, jer ih mnoge mrzimo iz dubine duše, a trpimo samo iz ljubaznosti. Tipično sprski:
:hodaš ulicom, primećuješ ga, ali pošto ne želiš da se javiš, brže bolje vadiš telefon, bleneš u njega, ali kasno, spazio te, pa se iz pristojnosti javljaš prvi:
- O, dobar dan... :nevoljnim glasom:
- Ooooo đe si Ljubomire, kako si, šta radiš?
- Miroljub...
- Aaa, ja, ja, pa jesi dobar Ljubomire?
- Ih...
