
Фраза упућена најчешће од стране неког старијег рођака, и сл., којег после 3 године срећемо на два минута, а и то нам је сувишно, јер их многе мрзимо из дубине душе, а трпимо само из љубазности. Типично спрски:
:ходаш улицом, примећујеш га, али пошто не желиш да се јавиш, брже боље вадиш телефон, бленеш у њега, али касно, спазио те, па се из пристојности јављаш први:
- О, добар дан... :невољним гласом:
- Ооооо ђе си Љубомире, како си, шта радиш?
- Мирољуб...
- Ааа, ја, ја, па јеси добар Љубомире?
- Их...
Ovo je prejako!
Banja Luka Forum · 21. April 2007.