
Реторичко питање којим почиње процес испраћања посетиоца за чије присуство домаћин више не види сврхе.
Једна од комуникационих формула из социолингвистичког корпуса традиционалног српског гостопримства. Да гњида не лаје около да га ни чашом воде нису понудили.
- Земљаче, прегањамо се овде сат времена, спустио сам ти цену што ни роду рођеном неби! Не разумем, шта још оћеш, оћеш да ти поклоним? Ош и да ти доплатим, јеботе!!!
- Ма ниије, хњохњо, ал опет ми много...
- Е, знашта? Јеси послужен? Јеси попио кафу и ракију? Ај сад лепо метни те цигаре у џеп и (показује на врата) ајде својим путем, није ми до дангубе.
- А фреза?
- Није на продају!
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
bravo +