Način konzumiranja hrane.
Odlikuje se laganim i usporenim unošenjem komada namirnica u organizam. Poreklo samog izraza je u tesnoj vezi sa muzičkom umetnosti jer je pronađena spona koja povezuje kilavost u hasanju i težnju sofisticiranog ubadanja baš svakog akorda. Kao kad bi osoba od mesta A do mesta B prenosila šoljicu kafe a boluje od Parkinsonove bolesti.
Osoba koja jede na note je od onih kojima ne treba mnogo da se zasite i taj čin ubacivanja u kljun obavlja se veoma lagano i oprezno. Podseti me na onaj vic:
-Kako se prcaju zečevi?
-Oprezno, veoma oprezno.
Dodatan šmek koji upotpunjuje atmosferu prilikom ovog rituala (odnosi se na has na note a ne na zečeve. Zajebite zečeve!) jeste bakica koja je preživela povlačenje preko Albanije i sad je tu da ti prebacuje zašto jedeš k'o štiglić.
Baka Ruža: Spremila sam ti nešto slatko. Došao si kod mene posle pola godine. Sigurno ima pola godine.
Bojan: Ma nema toliko, baba. Ti si se zajebala u računu.
Baka Ruža: Ne, ne. Ajde jedi sad.
Bojan: Evo, baš lepo izgleda ova torta. A i miriše super.
Baka Ruža: Čokoladna je. Svideće ti se. Ima kikiriki u njoj.
(Nakon deset minuta)
Bojan: Završio sam.
Baka Ruža: Jedi, bre, još. Šta si jeo na note. Ništa nisi pojeo.
Bojan: Dosta mi je. Zasit...
Baka Ruža: Šta dosta? Jedi tortu, Bojanče.
Bojan: Stvarno mi je dost...
Baka Ruža: Jedi čoveče.
Bojan: Leptejebo, je l' baš imaš toliku želju da te udavim u čokoladni krem?
