Odveć tradicionalna praksa ruralnog puča balkansko-dinarskih krajolika da izbegava sebe podvrgnuti zvaničnoj medicini izrodila je jedinstven sistem obračuna sa nevoljama tela i duše - jok terapiju.
U pitanju je stoicistički, pa i nihilistički pristup primenljiv na sve zdravstvene nepogodnosti. Lečenje je u suštini spiritualno iskustvo. Ono podrazumeva krajnju ravnodušnost; a pre svega urušavanje zdravlja nemarom, do trenutka kada bolest ili zloduh kapitulira i povuče se iz bića duboko uverenog u sopstvenu suprematiju, u strahotu terora svoje snage volje. Bića sasvim, sasvim rešenog da negira čak i samo postojanje ma kakvog problema.
- Milune, ne mogu te više slušati kako se gušiš celu noć, idi doktoru!
- Jok! Ne treba to meni. Nisu moji oci i đedovi pjehe prelazili Albanske gudure da bih ja trčao lekaru zbog neke upale. Zdrav sam k'o dren, ništa mi ne fali. Videćeš ti kad te zorom do'vatim...Kak'i bre doktori...JOK BRE!
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.