
Свако зна барем једног оваквог лика. Такве особе живе у алтернативној врло конфузно-оптимистичкој страни живота, није само спорт у питању, већ свакакве животне ситуације, од одласка на ВЦ до женидбе.
Вероватно мисли и дан-данас, ех да га је Мијат заб'о Ван дер Сару, били бисмо светски прваци, сви би трсили фото-моделе, почели бисмо да кењамо паре и млатили мудима на Маурицијусу.
А: Јао братац, био сам јуче са Мићом, шта тај лик сере, то је невероватно....
Б: Шта је опет извалио?
А: А сад кука о испитима, кења како би данас био академик да их је чистио са десеткама....
Б: Знам, знам, он је један од оних....
А: Којих бре? Масона?
Б: Оних, што још увек кукају за Мијатовићеву пречку....
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.