Stigao je i taj dan. Odlučio si da joj priznaš sve, pa neka vetar nosi. Pritisak se nagomilava, konačna odluka pada. Sat vremena kasnije nije ti baš najjasnije šta se desilo, ali budući da ideš ka burekdžinici sa društvom sav pokisao u jedan ujutru, a neonke ti nenormalno idu na živce, nećeš ući u eventualnu buduću epsku liriku ovog naroda. Nešto si daun. Pomisao da si morao da je gledaš dok te odbija, ruši te. Počinješ da u glavi strasno recituješ tekst one stare deprimirajuće, sa onim džankijem i gitarom samo, što si obećao sam sebi da nikad više nećeš. A jebi ga, bila ti je bitna. Prva bitna posle dve godine. Niz ulicu idu dve devojke obučene kao kurve. Pogledaš pažljivije i vidiš da ti je jedna od njih najbolja drugarica iz osnovne. A šta, ona to zna ili kako? Šta zašto, je li se vratila kući do sad? Ma jebi ga, ipak ćeš meso. Uz burek sa mesom:
Drug 1: Nešto si mi namrgođen, al' nasmej se sad, da znaš šta je Mare uradio večeras, samo za tebe.
Ti: (bez komentara)
Drug 1: Znaš Anu, onu visoku, starke?
Ti: Ne spominji mi je sada...
Drug 2: Što ne, al bi je ja...
Drug 1: Ćuti bre ti! Ja sam vid'o da gledaš nonstop u njenu kosu, i znaš šta sam uradio.
Ti: (crna slutnja te obuzima) Šta si uradio, nesrećo!
Drug 2: Je l' može čaša vode?
Drug 1: Pa pitao sam je da se smuvate, pošto ti nisi smeo.
Ti: Šta! Budalo! Kad! Šta je rekla?! Budalo!
Drug 1: Ma nasmejala se, ništa posebno, nešto da si uporan dečko...
Ti: A kad si je pitao?
Drug 2: Hvala puno.
Drug 1: Ma pre 20 minuta na ulici, video sam je a ti si nešto danas...
Ti: Dobro bre Mare, još mi samo češalj fali.
Drug 1: Aha, pa ona je verovatno pošla kući, ne može da te vidi a i kosa ti je super k'o da si je prao malopre.
Ti: Ma da ti ga nabijem u dupe bre! Kretenu! Budalo! Kretenu!
