Još se ja držim. Neću skoro tri metra pod zemlju. Džabe ti je da se nadaš, a i testament sam sastavio, pa ti je svejedno. Jelte, običaj je da se "pogača" peče kad je nekom odzvonilo, kad je bliži drugoj strani, al tvrd sam ja oraj, ne dam se ja još.
Sin: Tajooo, jesi dobro? Sedmi dan ne ustaješ, držiš li mi se?
Otac: Joj, sine, steglo me nešto, pa ne pušta...a i godine su mi već, znaš kako je...
Sin: Jooj, znam, negooo, hteo sam da te priupitam, za onaj ćup još od posle rata što si zakop'o, da se ne zadene, ne bi' ja, nego zauvar je...
Otac: Heh, to li je znači... Misliš da ja tebe ne znam? Pa pričali su mi ljudi, sve pare dade u kafanu, to li mi je naslednik? Idi na njivu pa radi, tamo pare leže, a ne boj se, neću ja jošte, neš se ti najesti pogače, da znaš!
Sin: Ali ćale...
Otac: Sikter more!
