Junonine guske

-Маринко, чујем да ти је јуче лопов бануо у стан.
-Не питај ме ништа.
-Па шта се десило?
-Спавам ја јуче, све регуларно, кад чујем неки пискав крик! Ја се цимнем, рекох који сад курац и изађем из собе. Гледам, гледам кад видим нека сенка у ћошку собе! Ја куд ћу, шта ћу, узмем ону кашику за ципеле и брзо упалим светло. Кад оно неки лик у фантомци, у једној руци држи микроталасну а ногом згазио Мишка.
-Ко је Мишко?
-Мишко, хрчак што ми га купила Зорка за шест месеци, већ три дана нисам знао где је побегао. Да га овај није згазио, Бог да му душу прости, ко зна би ли га икад и нашао...
-Ма добро бре и шта би онда?
-Е онда! Е онда...онда...онда се пробудио Стефан и убио Бога у њему. Добро, да је Стефан први устао, он би упалио светло па бих сигурно ја пребио преступника, а овако испада као да ми је буразер спасио живот, што је само сплет околности.
-Брате, вас је тај хрчак спасао. Он је ваша Јунонина гуска, да он није вриснуо ко зна шта је могло да буде...
-Па да, у неку руку. Једино што је сад Зорка раскинула са мном што нисам добро чувао Мишка и како сам дозволио да се то догоди.
-Е јеби га, матори, баш ми је...
-Мада боље и она да ме остави него да ми овај лик украде сабрана дела Лисе Ен, да се не лажемо.