Svanulo, prazni džepovi, duga šetnja do kuće, polupijan, polumrtav... Ljudi idu na posao, prolaze pored, osuđuju pogledom. Autobuske stanice vrve od poštenog naroda, radnog. Mozak skoro ne funkcioniše, ali ima ga taman onoliko da se vrti samo jedno pitanje - "Pa da l' sam ja normalan, pička mi materina nenormalna. Fuj, gadiš mi se ! Da, da ti... Gnjido. Imaš fakultet za dva sata. Kupi neki jogurt. A, da nemaš pare... Naravno kad si sve na pivo dao pizdo alkoholičarska. Al' sam ja prs'o, sam sa sobom sam na krv i nož." Mini kez, poslednji atom snage. Od prolaznika cigareta i 24 sata sa neke stanice. "Ma kakav fax, krevet je majka."
Obrazovano, ali neiskusno... nisi smeo sebi dozvoliti da dočekaš jutro neotkinut... +