
Најдебилнија ствар на коју сте пре пар година могли да набасате у раним јутарњим часовима. Водитељка, углавном тета средњих година, олешена од спида, показивала је десетоминутне вежбе. У позадини је било пар "дроља сам, али нисам, али у ствари јесам" риба, које су је пратиле у нешто споријем ритму, са константним, застрашујућим кезом.
Уколико се режија зајебе, и прикаже водитеља који је најавио разгибавање, секунд пре оног уштогљеног осмеха, могао се уочити "јебо бих те, ал да ми жена уредница не сазна" тренутак, брзо прекинут разговором са београдским таксистом.
*КЛИК*
-И један, и два, и два и трии..
- Добро бре, тек сам устао женска главо, није ми до живота, а не да гледам ове како се ваљају по поду.
- Љубави није, моја другарица стално ради ове вежбе са мужићем, каже да су смршали седам кила.
- Њен муж ради као графички дизајнер, довољно је геј и без јутарњих вежби.
-Алии љуубавиии, мало разгибавања?
-Хех, саћу ја да те разгибам мало...
-Бежи дебели. Ево ти паре, иди нам по бурек.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
hahha!dobra!
hehehehe
+
Хвала:)
odlična Hugo +++
ништа ово не ваља лолололо
Кад нисам јебач, јеби га:)))
Ту си у праву, а и ниси ишао у 13.
Hahaha... Mislim +
Оооодлично.
Хвала Хипнос:)
Joooooooooooooj oplak'o sam na primer
*