pet minuta do osam, ti upravo izlijeceš iz pekare na bulevaru i letis jer ti u osam počinje ispit, za koji si se proteklih desetak dana ubijao na julskim vrelinama i sparinama. na ramenu torba sa vježbankom, olovkama i digitronom, u ruci kesa sa dva bureka i jogurtom. u trku, ni ne gledajuci, siječeš bulevar, prelaziš na crveno, boriš se sa bujicom čangrizavih vozača, koji podjednako ne vole radna jutra, a plus drčni taksisti koji su uvijek spremni da zatrube i pozdrave mame kroz prozore, upotpunjuju dan
jednom rukom nekako, krvnički, otvaraš jogurt i dok ga prinosiš licu zapinješ za tramvajsku šinu, dok prelaziš ulicu. prosipaš sve po sebi, po licu, majici, farmerkama. staješ na sred ulice i na sav glas počneš da vrištiš. zaista idilačan svršetak jebanja u zdrav mozak i početak paklenog dana iz koga se neceš probuditi
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Rešenje, poći samo pola sata pre :)