Hiperbolična ilustracija živaca osobe koju ćeš pre ubediti da je nebo narandžasto, nego je iznervirati. Sve joj je opušteno, ladovina, za sve ima vremena i maksimalno je tolerantna. Vodi se kroz život onom: Lako ćemo, i, što bi rekli, živeće sto godina.
-Matori, džabe pereš to, samo što nije kiša.
-Ma boli me uvo... Lepo kažem nemoj sad, on zapeo! 'Oću da ga skinem s vrata.
-Ćale?
-Aha... Juri me već tri dana. On sve kvoca, a mene mrzelo, al' smorio je pa moram.
-Pa, dobro, al' što bi išta radio kad u startu znaš da je uzalud? Ja bi' popizdeo da mi ljusne kiša na uglancanu šoferku!
-Uf, sve sam se potres'o... Samo neću više da ga slušam... Ionako nisu za izložbu...
-Pa što mu ne objasniš, kažeš sutra ćeš.
-Njah... Koga briga...
-Nisi mi jasan...
...
-E, baš volim!
-Šta je?
-Eno ti na haubi pozdrav od goluba. Sad peri opet!
-Ma sve trčim. Ja sam jednom oprao.
-I nije ti žao sad da se sve cakli, a ono na sred?!
-Jok!
-O, slenzare, da ne poveruješ! Pa gre'ota mi to da gledam. Idem ja! Marš! Daj tu kofu! Magarac jedan... Kako te ništa ne može pomeriti, ljudi moji... Imaš živce k'o balvane! Veću flegmu u životu video nisam!
