Sleng nastao po uzoru na pristup ovog vanserijskog umetnika stvaranju filmova.
Opisuje radnju koja je bespogovorno, izrazito kvalitetna, ali razvučena poput debate u šizofreničarskom umu, te na trenutke, između oduševljenja, izaziva poziv na bešenje o najbližu granu.
Kao kada bi tvoj prilazak sa nožem i viljuškom jednoj slasnoj šnicli stao u pola sata filma gde vizuelno pršte vatrometi uz koju teatralnu numeru, opisujući izlive sreće, kadar mikroskopske bale, pa kadar ubilačkog pogleda, zatim nazad na balu a u drugih pola sata ide osobni doživljaj same šnicle koja žali što su je prepržili, dok za sve vreme piči Bahova Tokata i Fuga u D - minoru simbolišući strah preplašenog mesa dok postepeno svoju razočaranost u kulinarske sposobnosti prebacuje na činjenicu da će biti pojedena.
-Je l' poradi nešto sinoć?
-Jesam, celu noć.
-Ne zajebavaj?
-Ma, ne pitaj, k'o da je Kjubrik režirao, te odoh do vc-a, te daj predigru, te razmene nežnosti, te ovo, ono, došlo mi da se samozadovoljim u jednom trenutku, ali se isplatilo čekati.
...........................................................
-Jebeš tekmu bez produžetaka i penala, ono sinoć je bilo kidanje živaca, bunker jedni, bunker drugi, napeto do jaja, Kjubrik, sine.
...........................................................
-Jebu nas ovi Turci Đorđe, samo tako.
-Vala, dugo i kvalitetno jeb'o ih Kjubrik, vreme je da se dižemo na kuku i motiku.
