Док сам био клинац, једна од изрека чији је циљ био да опише особу која је имала обичај да се прави важна пред осталом децом.
Син: "Мамаааа, стигао сам кући!"
Мајка: "Па шта би, сине, што си се вратио тако брзо? Зар не играте фудбал?"
Син: "Ма у једном тренутку Марко нешто диже нос на све нас, а његова лопта... узе је и оде...а тако ми се играо фудбал..."
Мајка: "Немој, сине мајкин, да се нервираш... пусти ти Марка, он се увек тако прави важан к'о да пиша колоњску воду!!!"
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Mame uvek nađu prave reči...
Predraže pa ti i kao mali fudbal igrao?...+
;))
Раски, само је једна мајка :)
Никола, па зар мислиш да бих био оваква играчина да нисам почео од малих ногу :)))
Ili kenja karanfile :))