Kao što svi dobro znamo, oni ''malo lošiji'' đaci nikako ne vole da na kraju godine dobiju đačku knjižicu punu kečeva, ukora i opomena, stoga je, veoma nevoljno primaju pri dodeli.
U ovom slučaju koristimo kao fudbalsko poređenje, nastalo na račun igrača koji ne ume da primi loptu koju mu je saigrač uputio. Tačnije, kad primi loptu, ona se odbije kao od drvo i završi u obližnjem naselju par kilometara odatle.
Mare: -Evo je tebra, sam sam ovde, e! :maše rukama kao onaj batica što pokazuje avionu gde treba da sleti:
Žare: -Ajde evo ti! :upućuje mu savršenu loptu:Mare pokušava da primi loptu, međutim, ona završava u parku vrste obližnjem.
Mare: -E jbg brate.. Nisi lepo dod'o.
Žare: -Ma bre šta nisam lepo?! Al' si je primio, k'o đačku knjižicu! Sledeći put je uzmi rukama, oprostiće ti se jer si slučaj.
