Kvalifikovati nekoga kao nepoznatu u jednačini međuljudskih odnosa. Dovesti ga na status slučajnog prolaznika, proći ne konstatujući ga uopšte a kamo li stupiti u kontakt sa dotičnim. Biti k'o Dinkić i istina. Štono veli naš narod prolaziti k'o kraj turskog groblja. Ne jebati ni dva posto.
Razočaran nečijim postupcima, dođe ti samo da rikneš k'o bak u ladu, da ne kažem k'o Tifa :“ NE RAČUNAJJJ NA MEEEEE, NE RAČUNAJ NA MENEEE!
Kol'ko li je u Glamoču sati, da li zora treba da zarudi?- pitanje koje me svaki dan podsjeti na rodni kraj, mater kako raspitava pitu, ćaću kako pod orom klepće kosu, i miris lipe potkućom... Decenija duga k'o put iz Australije, odo kući.
Čekirao sam kartu, za razliku od prošlog puta kad smo se ja i Đuro maniti prijavilo k'o Marko Kraljević i Musa Kesadžija pa nam oni đuturumi nisu dali ući, sad je sve kako valja i uz nekoliko sati sna eto me sa kosom u rukama dok koliko trepneš. I tako i bi.
Doš'o kući, mati svega naspremala, a ja nanio đakonija. Priono ja na na pitu, sve mi mast niz obraze ide, kiselo mlijeko iz raja izašlo. Ali vidim da osim mene niko nema apetita. Nije mi dugo trebalo da shvatim da apetit nema veze sa situacijom već da se nalazim u dječijoj pjesmici „Četri babe jedan zub“. Ne mogu jadni na zube, samo pilje u ono. Prokuno sam i Australiju i fasadu na kući, pvc stolariju na štali, sto keramičkih labudova, pa zar ovo da dočekam. Prekinem ručak, potrpam u kola i pravac zubaru.
-DAJ SVE PORCULANCE, NE PITAM ŠTA KOŠTA! DIDE UPADAJ I TI NE BOJ SE ZUBARA, DAĆE BOCU PA NEĆEŠ NIŠTA NI OSJETITI.
Zubar me ispoštovao u rekordnom roku od nekoliko dana. Pršti za stolom sunce te jebalo k'o Topalovići kad jedu Panteliju.Da stvar bude gora kad sam dolazio, pozvao sam i one iz „Sve za ljubav“ da ih iznenadim, sve pripremio i tekst da im kažem koliko ih volim i koliko mi znače. Oni došli, raspakuju se, ona pička došla da se pozdravi, ćaća kad je vidio poslao dida po rakiju da izvuče da ih ugostimo, sašaptava se nešto sa materom. Sjeo ja njih , a oni nešto službeni, sumnjivo mi sunce ti žarko... Utom eto i dida, vidim ja ne mere odati, uhvatio zorta izvlačeći rakiju garant, priš'o onom kamermanu, kucka mu kevom stalak od kamere, pa veli meni:
-Sine džaba si ti giometra dovodio, ja ne mislim još umirati, nema od tvog dijeljenja ništa, da ti pravo velim.
-Nije dide, to kamerman, 'oću nešto da vam kažem, sjedi ovamo!
- Je l' se ti to ženiš? E FALA BOGU DRAGOM I SVETOJ NEDLJI DA NE SLUŠAM OD NARODA DA SI STARI MOMAK, A I FINA TI JE TA MLADICA, NUDE RAKIJE MALO PA DA IDEM PRIKLATI ŠTOGOD DA SE PROVESELIMO!
-Sjedi ćaća , šta si povilenio, nije mi mladica, mada ne bih imao ništa protiv da je preklopim k'o vazdušnu pušku, ali došli ljudi da te snime iće na televiziju, emisija „Sve za ljubav“!
-ZA ŠTA?! DA MI SE NAROD IBRATI, GLEDATI VRNTU NA TELEVIZIJI, SAV SAM TI ZA TELEVIZJIJE. SEREM VAM SE U LJUBAV I TELEVIZIJU. MALA, GARA, OŠ SE TI UDATI ZA OVU BUDALU MOJU?
Ona se jadna pogubila, zacrvenila se..
-Pa ja imam dečka.
-JEBO TI DEČKO MATER IMAM I JA BICIKLO AL' GA NE VOZIM, OŠ SE TI UDAVATI ILI NEĆEŠ?
-Ne bih.
-ONDA MARŠ! I TI I OVAJ NAKOSO OŠIŠANI I OVAJ SA NEDOVRŠENOM FRIZUROM I OVAJ KOSIJANER ZA KAMEROM, MARŠ MI IZ KUĆE! A TI, JEBANDERU, DOK MI NE DOVEDEŠ SNAJU I ČELJADE DA MI ŠKOMUĆE OKO NOGU, JA I TI SMO DVA NA PUTU! SAD MOŽEŠ UGASITI KAMERU!
