Blickrig. Nešto veoma kratko, završeno munjevito pre nego što je i počelo. Što kaže prijatelj Mitar iz Dubiča: "Samo fik i gotovo".
Tri su razloga:
1) Mečevi traju samo tri minuta - duže traju evrovizijska pesma, jedenje čorbe i podizanje para sa bankomata zajedno;
2) Takmičenje se završilo za jedno prepodne a ti Filipe Filipoviću se jebi tamo dvaes dana da bi k'o čovek otišao u zasluženu penziju;
3) Jedina OI do daljnjeg gde je bio zastupljen - izabrali Japanci, ali zato su ga Francuzi mrtvi izbacili za Pariz 2024. a ubacili brejkdens (?!) šatro da bi zainteresovali omladinu kojoj generalno daj telefon, punjač, šteker i mirna Bačka.
- Šta?! Već?! Pa ni minut, jebote! Vala duže traju mečevi u karateu.
- Pa ti onda idi nek' te jebe mala Preković.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
De si, Čegi:)
U Alanji, brate, na ležaljci blejim u more i cepam Efes :) des ti, živ li si?
Kod braće Turaka, a? Ako, ako, i treba;)
Eo došo na par dana u BG sutra se već vraćam gore, klasika. I bukvalno:)
I ovo je odlično, nema šta.