Kažu da je pre rata u beogradskom ZOO vrtu bila lavica Bakida, koja je bila veoma nervozna i po ceo bogovetni dan šetala levo-desno po kavezu. Po njoj je nastala izreka koju su naši stari koristili za nekoga ko od nervoze ne može da se skrasi, pa šeta tamo-'vamo.
- Sedi bre, šta mi tu šetaš ispred očiju, k'o lavica Bakida.
U današnje vreme, na lavicu Bakidu me podsećaju tipovi kojima zazvoni mobilni telefon dok stoje u nekom društvu i kao po komandi krenu u šetnju u krug. Ponekad završe po 50-ak metara dalje od društva, a verovatno nesvesno se trude da rastegnu razgovor i time mu daju na važnosti. Možda je to šetanje u krug dok se razgovara mobilnim telefonom podsvesna želja za privatnosti, ne bih znao. Ali, to odprilike izgleda ovako:
Stojimo na gradilištu i pričamo o poslu, kad Saletu zazvoni telefon. On se javlja i automatski krene u špacirung:
- Kaži! – dere se u slušalicu, dok se polako udaljava od nas. - Dobro, videćemo. Ne mogu sad da ti kažem, moram da vidim sa Mišom. Dobro. Kad Stole isporuči kreč i zatvori one limove, onda može da uzme blokove od Velje. (Povećava krugove oko nas, gazeći po pesku i šljunku). Velju ćemo zatvoriti armaturom od Zvonka, znaš da nam Zvonko dođe za one grede. Ma, platićemo mu grede, jebeš Radenka, neka čeka, znaš da Radenku treba ona potvrda iz opštine. (Povećava krugove i sad već neumoljivo gazi po džakovima cementa i kreča). Pa, ne mogu ja da mislim za njega. Ako staklo ne bude isporučio na vreme, uzećemo mu Dekijev kamion. Pa šta ako je Dekijev, on nas nije ispoštovao na vreme. (Kad mu se spomenu njegovi dugovi, dobija dodatno ubrzanje. Već gazi po gomili dasaka iz kojih preteći vire zarđali ekseri). Ne mogu sad da ga zatvorim, čoveče. Jel' mene neko pita da l' imam? Ne! Boli svakog k...c za moje probleme! (Penje se uz sveže betonirano stepenište, gazeći po ivici oplate. Dospeva na sprat, umazan svežim betonom po lakovanim cipelama). Jebem mu mater, sav sam se zasr'o. Ma, ne kažem tebi. Kakvi podupirači, pa trebaju mi, danas sam betonir'o, ne mogu još tri nedelje da ih skidam. Pa, šta ako kasnim, i moja skela je kod njega bila pet meseci, a ja sam iznajmljivao od drugog. Ko ga jebe, ne pada mi na pamet! (U međuvremenu se sapliće o prazne džakove od kreča i cementa, ugazi u baru pored mešalice i pocepa jaknu na armaturu koja viri iz zida. Prekida vezu i vraća se ka nama, sa drugog kraja gradilišta. Izgleda kao da je izvučen iz ruševina posle zemljotresa.)
- Pa jebote, gde je onaj ludi majstor Stole? Kako bre, ovako ostavlja haos na sve strane. Vidi na šta ličim!
Zaista, telefonski razgovori postaju sve opasniji po život.
