Kvalitativni opis nečije sposobnosti da nešto sačuva. I, kako naslov nedvosmisleno aludira, očigledno NE idealnom metodom. Zapravo, onom sa poprilično kataklizmičnim predosećanjem. Ipak, akcenat u čitavoj jebenoj priči više leži na onom ko bi ovakvoj personi uopšte i ukazao poverenje nego na onom koji bi isto proćerdao. Šta? Nikada nije gled'o španske serije? K'o ga, bre, jebe! Ovca na papiru? Ja mu ne bih dao ni jebeni vazduh da čuva! Nešto bi sigurno ujeb'o...
- 'Ajde, kume, penji se polako. Ni voz, ni vojska neće da čekaju, hehehe...
- Onda, ostaj mi zdravo, kume i pobrate moj, i ono što smo se dogovorili...znaš...molim te...Volim je isuviše, kume...
- Ne brini ništa, kumaro. Paziću je...paziću je, bre, k'o da je moja! 'Ajde, srećan put...2 meseca kasnije...
- Majore, dozvolite da se obratim!
- Dozvoljavam...
- Ponizno molim da mi odobrite dva dana odsustva, majore. U pitanju je jedna poprilično neodložna stvar...
- Sutra počinju ratne igre, vojniče. Šta može biti neodložnije od toga?!
- Moj kum je, da prostite, oplodio moju devojku pa idem da ga ubijem, starešino...
- Hmm...Nâ moj pištolj i budi brz. Rat ne može da čeka...
