Deseti i konačni stepen komparacije prideva vredan.
Vredan, vredniji, najvredniji, vredan u pizdu materinu, vredan kao mrav, vredan kao pripadnik kaznene ekspedicije, vredan kao Japanac, vredan kao otpuštena Moldavka, vredan kao Bora Drljača u preogovorima na Rači da ga puste da prođe i ode da jebe, vredan kao novopečena snajka.
Ona plodi svojim radom. Pere, čisti, hrani džukca i prepelice, hekla novi milje za na TV, menja pelene muževljevom nepokretnom dedi i daje u dupe. Nasmejana, vedra i nošena pozitivnom energijom sve dok ne dođe dan za okršaj sa dragom mamom u igri presola...
- Kevo, dođi da vidiš nešto. Pregrejao se usisivač, je l' da ga ostavim da se prohladi ili da nastavim?
- Neka ga malo. Nego, šta je s tobom, nikad ne usisavaš?
- Ništa. Rešio sam malo da počistim sobu, možda mi dođe neko...
- Neko, a? To opet ona ljančesterka će se dovući da mi stenjete k'o februarske mačke ovde? Zato si ti od jutros vredan k'o novopečena snajka.
- Kevo, nemoj da mi vređaš jebalj...devojku.
