Izraz koji je u vreme kada nije bilo digitalne i kablovske televizije predstavljao najviši stepen gradacije kvaliteta slike jednog TV programa.
- Sine, de se popni na tavan ako ti nije teško, mrdnula mi malo antena od vetra pa mi se pokvario Hepi, hoću večeras da gledam Marića, a ne vidi se ništa od ovog pirinča.
- Važi deda. Je l' prema Tupićnici da okrećem?
- Da, da.
- KAKO JE SAD?
- NE VALJA! OKREĆI JOŠ! BOLJE! DOBAAAR! ČEKAJ, VRATI MALO!
- A SAD?
- K'O PRVI! MOŽEŠ DA SIĐEŠ.
- Au, jesam majstor, a?
- Jesi, mudo moje! Prejebao si babi Pink. Kad bude videla ima da me ubije. Vrati se gore i vrati je malo unazad.
- 'Oću, zabole me.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.