Poređenje koje najbliže određuje neopisivo mnoštvo ljudi. Nastalo je iz neobjašnjive zaljubljenosti prostog naroda za čitanjem crkvenih kalendarčića što popa donese kad dođe da sveti vod'cu.
Svaki Božiji dan je rezervisan za nekog, takozvanog sitnog sveca. To su oni napisani tankim crnim slovima. Ne tako retko, desi se da su u isti dan smeštena i po tri-četir, jer zaboga, nema dana kol'ko ima sitnije' svetaca.
- I eto mene u pola sedam ispredpošte, ko sova sam ust'o da bi doš'o pre sviju. Ali đavo nikad ne spava. Prc, ispredpošte ljudiii ko sitnih svetaca. Ceo dan staj'o, a penziju ne stigoh da podignem. Jebem li im krušnu mrvu! Deder onaj lavor, ne mogu do vecea sad da se gegam.
- Mršći deda, ima još ćivota u tebi! Pazi samo kako hodaš, nemoj ko onda kuk da sjebeš. Pomog'o bih ti, al osto još samo Neksus da srušimo, ne smem da rizikujem partiju.
