Kad ti devojka dozvoli da uđeš nesmetano...
-Nakon sve ove gimnastike ne mogu a da ne primetim da je sve spremno da Materazzi i ja uletimo!
-Jaooo, moronu....ti još uvek daješ nadimke svom ponosu...ccc...a raskinuli smo pre tri godine, a do tada si ga zvao "Blood Elf Paladin". Daj, molim te , odrasti više, imaš dva'esšes' godina i još uvek se zamlaćuješ nadimcima...
-I sama znaš da mi je kreativnost najjača strana...sećaš se kako sam ti za 8. mart poklonio tegl....
-Molim te, ćuti....upropastićeš sve, a taman sam mislila da si skapirao nešto...
-Dobro, dobro....ćutim. Paz' sad kad se zaokrenem, kao majstor Mića gedora-ključ....
-I bez poređenja, osetim odmah kako mi se doručak vraća...
-E, oduvek si znala da upropastiš trenutak i nalet moje kreativne energije...
-Ti da si pravi muškarac, ovaj krevet bi bio posut laticama i mirisale bi sveće, a u pozadini bi bio Brajan Adams...
-Ne znam šta fali ovom ambientu, vidiš krevet je posut kafom i ostacima duvana, ima tu i malo pepela, ali to samo daje dodatnu toplinu i osećaj domaćinske kuće, umesto sveća miriše gulaš , mora ti dam da probaš , keva ga spremila , može odmah na reklamu za začine... a u pozadini se čuje komšijin Bleken deker, da vidiš kakav je kupio, devetka , možeš ceo dan da štemuješ, ma nema se pregreje, mora ujaku da kažem da mi donese takav iz Dizeldorfa... Švaba je to!
-Eto, upropastio si trenutak...a, mogao si da uletiš k'o u imlekov maslac...ti mene ne voliš!
