K'o Zmajev dvoredni berač

-Ćao, Maro... daj mi 'lebati, pola kile sa sirom, jogurt od po' kile i daj mi buhtlu džem.
-Dećko, meni se čini da sam bila pre tebe...
-Jebiga, sele... žurim na šljaku, onaj džulov mi piše svaki minut. Mogu pre tebe?
-Naravno, sladak si mi... pustiću te.
-Fala ti ka' bratu. Maro, pakuj mi, nemam vremena...
-A to što si sladak?!
-Meni kažeš?
-Pa, da... naplati meni to njegovo...
-Sele, zajebi... mali sam ja kalibar za tebe, hehe, ako me razumeš...
-Mislim da daješ sebi preveliki značaj. Ja pokušavam da ostvarim sa tobom kontakt, da se bliže upoznamo, možda i brojeve razmenimo, a ti se ponašaš kao dete...
-Kapiram ja to... ali, vidi... nemam dozvolu za rukovanje poljoprivrednim mašinama...
-Čekaj, o čemu ti to? Sad te već ne kapiram... ok, možda ti se ne sviđam, možda si samo stidljiv, ali kakve veze sad imaju poljoprivredne mašine?!
-Jesi bila kad na selu, poludela majci? Jesi videla šta je kombajn?
-Znam šta je kombajn...
-E, pa ti me podsećaš na mali kombajn, tojes' na berač... vid' kol'ka ti je guzica, da te čovek potera, dva reda kuruza bi obalila.
-Ti si jedna obična seljačina. Sram te bilo!
-Al' uzeh doručak džabe! Fala ti, 'de čula i ne čula...