Veličanstvena rečenica iz jednog od crtaća o Petlu Sofroniju, preciznije iz epizode "Petao Bokser" u kojoj je glavni junak mlado muško pile, pero (a koje druge) lake kategorije, koji umesto krila ima bokserske rukavice, ali i urođenu profesionalnu deformaciju da manijakalno uputi par udaraca najbližem živom stvorenju čim se aktivira okidač u glavi. U njegovom slučaju to predstavlja bilo koji zvuk koji asocira na metalno zvono, odnosno gong za početak runde.
Šaljivo se može koristiti kao opravdanje za reakciju na bilo kakvu iznenadnu pojavu iz okruženja, nakon koje je nemoguće suzdržati se od ispunjavanja određene fizičke aktivnosti upućene ka najbližoj osobi.
- Simo, pa što ti je crven obraz tako?
- Vidiš onu mesnatu što se brčka u plićaku tamo?
- Da, pa?
- Znaš da kad čujem zvono, moram da udarim. Vidi ti te guzove, nisam mogao da ne uštinem kad sam ulazio u vodu.
--------------------------------------------------
- Čao čao, mala, dobra žureza, zar ne? Nego, zašto dama sama stoji?
- Malo si pobrkao red reči, to bi trebalo da izgovoriš tako da se rimuje.
- A? O tome čemo posle, nego odakle je meni poznat tvoj glas?
- Ah, ovo mi govori da nemaš auto. Elem, možda si me čuo u autobusima, ja sam devojka čiji je glas iskorišćen za Bus-Plus apar :BAM:
