Kad mi nadođe mleko...

Милан: Човече, какав ти је то начин да касниш на фудбал недељом? Није ти ово фирма па да дођеш кад ти се ћефне, шчуо?
Божец: Ма пусти ме, бре, ишао сам да вадим буразера из притвора.
Милан: Славка? Шта је сад направио?
Божец: Био човек синоћ код колеге на свадби, попио солидно, дао све паре музици, лудијо се, ал' то није ни по јада. После, кад је народ почео да се разилази, ладно паркирао свог белог пежоа 50 метара испред ресторана, обукао онај зелени флуо прслук и почео да зауставља људе, да поврати паре. А сви попили мање-више, мрак, нико не проваљује да није пандур. Писао им неке казне за појасеве, тражио им прву помоћ, терао их да дувају у унимер... После га неко пријавио па га покупила марица.
Милан: Који је то стручњак! Па је ли вајдио шта?
Божец: Каже, за пола сата је узео неких 15 хиљада, две скоро целе торте и личне податке од две младине другарице; каже да су екстра рибе, па ти израчунај. А матори ми је лепо говорио да идем у пандуре...