Tokom mog detinjstva u Srbiji 90ih morao sam da lažem da me roditelji tuku, inače bi me druga deca ubila od batina.
Ja sam tada, kao i sada, bio slabašni osetljivi štreberčić, a njih su njihovi balkanoidni roditelji ubijali od batina za svaku sitnicu, pa sam morao i ja da se pravim da je i meni tako inače bi mi mali demoni iz Helrajzera iščupali kičmenu moždinu...
Dete 90ih 1: "Mene moj tata lema čekićem u glavu ako progovorim, a ako plačem dere mi delove kože zarđalim nožem. Moj tata je pravi alfa mužjak, on me sprema za život i zahvalan sam mu!"
Dete 90ih 2: "Pih nije to ništa, meni moj tata lomi rebra toljagom a ako plačem spaljuje mi kožu žaračem. On je tako dobar i pitom čovek, pravi srbenda!"
Dete 90ih 1: "A ti štreberčiću, šta tebi tvoj tata radi. I pazi pičko, ako lažeš neće ni majka moći da te prepozna!"
Ja (kroz plač): "Mene... uh... mene... tata lema... uh... džakom cigala u glavu, a posle me zatvori u gasnu komoru dok ne povratim krv... "
Dete 90ih 1: "Uh nije tebi lako, nećemo te danas tući. Imaš ti mnogo muka... "
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
Zato i znaš ko je taj Hajlerzer. Trebali smo više da te maltretiramo
Hvala na lepim rečima, drago mi je što ste uživali u mojoj vaseljenskoj mudrosti.
+