Ponekad postoji osoba kojoj činimo usluge toliko dugo da je naša pomoć počela da se podrazumeva. Ponekad se smatra našom obavezom.
Naiđe situacija da nama, koji činimo od srca (a često uz dodatan veliki napor) i ne „brojimo”, zatreba neka pomoć ili usluga.
Zatražimo. Ne dobijemo.
Šta ostaje?
(Posao se obavi jer nikom ne zapadne više tereta ili problema nego što može da ponese ili podnese.)
Bes prođe, ostaje gorčina.
I to prođe jer se aktiviraju se unutrašnji brisači i ta osoba se izbriše.
Ostaje izoštreno čulo koje signalizira da je kreten u zaletu da nešto traži i da treba da ga oladimo.Dovoljno.
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
Hvala za ovo, nađoh se! +
Natnat, malopre sam "olađena". Sad sam u fazi gorčine. Bljak.
Nemoj, Majo! Evo, podeliću čokoladu sa tobom! :))
Gore glavu,sutra je novi dan!
Hvala .... mmm.......... odlična je...
Ma znao sam da si ti.A i ko bi drugi bio?Stari ljudi kažu kako god da se okreneš, dupe ti pozadi.