Kad očekuješ i (ne) dobiješ

Ponekad postoji osoba kojoj činimo usluge toliko dugo da je naša pomoć počela da se podrazumeva. Ponekad se smatra našom obavezom.

Naiđe situacija da nama, koji činimo od srca (a često uz dodatan veliki napor) i ne „brojimo”, zatreba neka pomoć ili usluga.

Zatražimo. Ne dobijemo.

Šta ostaje?
(Posao se obavi jer nikom ne zapadne više tereta ili problema nego što može da ponese ili podnese.)

Bes prođe, ostaje gorčina.
I to prođe jer se aktiviraju se unutrašnji brisači i ta osoba se izbriše.

Ostaje izoštreno čulo koje signalizira da je kreten u zaletu da nešto traži i da treba da ga oladimo.Dovoljno.