Ovako. Lep sunčan dan u Budvi, Crna Gora. Napolje upekla žega, +50, ne može da se diše, a ja i moj ćale jedini šetamo gradom. Jedva. I tako mi tražeći neku debelu 'ladovinu, spazimo neku crkvu, a ispred crkve pop, sedi na nekoj klupi, uzeo lepezu i 'ladi se. Tu započne konverzacija:
Ćale: Zdravo oče, pomaže Bog!
Pop: Zdravo sine, Bog ti pomogo! Mogu li vam kako pomoći?
Ja: Pa interesuje nas da li se može ući u crkvu? (zbog 'ladovine, naravno)
Pop: Sinko, može se ući u crkvu, al unutra je pakao.
