fraza koja se koristi da označi (najčešće osobu iz prigradskog naselja) koja se skoro priblizila gradu i koja očigledno vuče komplekse što u dvorištu još uvek ima svinjac i kokošinjac (kao da je to sramota), pa po svaku cenu želi da postane cool gradski lik. Lako ih je prepoznati jer čim zinu iz usta im izleti kopija "beogradskog naglaska" u kombinaciji sa pogrešnim padežnim sistemom. Na pitanje odakle su, odgovaraju sa pet sekundi neprijatne tišine nakon čega usledi naziv prvog većeg grada. Ako su istetovirani, tetovaža je obično tribal koji viri ispod majice na nabildovanoj ruci. Kajla je obično izbačena (kao slučajno) jer što se ne vidi to kao i da nemaš.
(Podne. Vašar u Kniću. Ispred doma kulture nameštaju kaveze za go-go igračice. Milojica (koji se inače svima predstavlja kao Mix) i Milojko (kog svi znaju kao Zokija) sedaju u kafić i nadgledaju radove)
Konobar: Šta želite?
Mix: Duži "ekspreso" sa mlekem (čitati sa "beogradskim naglaskom")
Zoki: Ja ću "ki on".
Kada opanak dođe do novca na pošten ili nepošten način, on odmah poželi da bude papuča sa tendencijom da u nešto kasnijoj budućnosti postane cipela ili patika.
Što je opanak bio jadniji to je veća je njegova želja i trud da ga više niko ne smatra opankom već gospodskom papučom.
Ipak, uprkos trudu opanak je opanak i posle mnogo godina truda uloženih u popučavanje.
