fraza koja se koristi da označi (najčešće osobu iz prigradskog naselja) koja se skoro priblizila gradu i koja očigledno vuče komplekse što u dvorištu još uvek ima svinjac i kokošinjac (kao da je to sramota), pa po svaku cenu želi da postane cool gradski lik. Lako ih je prepoznati jer čim zinu iz usta im izleti kopija "beogradskog naglaska" u kombinaciji sa pogrešnim padežnim sistemom. Na pitanje odakle su, odgovaraju sa pet sekundi neprijatne tišine nakon čega usledi naziv prvog većeg grada. Ako su istetovirani, tetovaža je obično tribal koji viri ispod majice na nabildovanoj ruci. Kajla je obično izbačena (kao slučajno) jer što se ne vidi to kao i da nemaš.
(Podne. Vašar u Kniću. Ispred doma kulture nameštaju kaveze za go-go igračice. Milojica (koji se inače svima predstavlja kao Mix) i Milojko (kog svi znaju kao Zokija) sedaju u kafić i nadgledaju radove)
Konobar: Šta želite?
Mix: Duži "ekspreso" sa mlekem (čitati sa "beogradskim naglaskom")
Zoki: Ja ću "ki on".
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
+++